Arhiva kategorije: POEZIJA

objave naših autora poezije

JA JESAM

Autor: Saša Zavrtnik

Stvoren iz ničega – ja jesam.
Bijah ništa, sada – ja jesam.
TI si učinio nešto, zato – ja jesam.

Dao si mi sve, a odbio te – ja jesam.
Odlutao od tebe – ja jesam.
Pretvorio se u ništa – ja jesam.

Volio me, oduvijek – TI jesi.
Napustio me, nikada – TI nisi.
Zazvao me imenom, da – TI jesi.

Raširio ruke i ponudio mi sve – TI jesi.
Pokazao mi ljubav, obasjao me svjetlošću
i ogrnuo toplinom svoje blizine,
vratio mi nadu – TI jesi.

Uvijek tu – TI jesi.
Vratio me iz ničega – TI jesi.
Pokazao mi put u život – Ti jesi.
TI jesi Život –
s TOBOM i ja jesam.

ZEMLJA U BOŽJEM SVEMIRU

Autor: Stjepan Kokić

U tom Božjem Velikom Svemiru,
zemlja ima svoju silu težu,
i čovjek s njom upravlja u miru,
ali Božji propisi ga vežu.

Da s njome upravlja razborito,
Da poštuje Božje zapovijedi,
Obrađuje zasijano žito,
Znajući da Bog u njega gledi.
 
Da uzorno i čestito živi,
Da ne psuje i vređa drugoga,
Da oprašta onim što su krivi,
Da vjeruje u Svevišnjeg Boga.
 
Bog je jedan, Gospodar Svemira,
U njeg’ se treba pouzdati,
I imati duhovnoga mira,
I sve što trebaš – Bog će ti dati.
 
Ništa nije nastalo slučajno,
Jer slučaja u životu nema,
Al’ na zemlji živjeti je bajno,
Svakom biću, tu nema dilema.
 
Svi ostali susjedni planeti,
Također su po Bogu stvarani,
I svi su oni podrijetlom sveti,
Al’ ko zemlja nisu očarani.
Zemlja je božanska ljepotica,
Danju je obasjana sa Suncem,
U noći s tisućama zvjezdica,
I Nebeskim Svevišnjim vrhuncem.
 
Bože dragi na svemu ti hvala,
Što čovjeku ovu zemlju dade,
Zemlja planet makar bila mala,
Božju volju poštivati znade.

 

N E B E S K I    S U S R E T

Jozo Bogdanović (Nard)

SRELI SMO SE

Autor: Franjo Kopecki

Sreli smo se srećo moja
na zalasku našeg sunca.
Sreli smo se i ostali
samoću smo našu pobijedili.

I na kraju tog života
Cvijeće znade da procvjeta
I sudbina je tako htjela
I spojila ta dva cvijeta.

Cvjetaj cvijeće u proljeće
Sve do ljeta i jeseni
A kad dođe hladna zima
Još ljubavi u nama ima.

Nek’ nas grije ljubav naša
I sreća vječno neka traje
Volimo se, milo moje,
Jer Božja snaga to nam daje.

HVALA TI OČE

Autorica: Silva Filipović

Uvečer u postelji mekoj
zahvaljujem ti dragi Bože,
kad „Oče naš“ mi s usana krene,
za svaku godinu moju
za sve teškoće i ljepote njene.

Hvala ti, dragi Oče,
što imam obitelj i dom,
hvala ti po stotinu puta
što svoji smo na svom.

Hvala ti za jutro svako,
za svaki provedeni dan,
hvala za sve večeri,
za svaki odsanjan san.

Hvala ti, Oče dragi,
za ovaj život što mi dade,
hvala što i kad griješim
za mene još ima nade.

Odabrala: Dragica Aleksa

BOŽJA LJUBAV

Autor: Frano Budić

Gospode Bože! Pomiluj svog sina,
tako te moli cijelog života,
pruža ti ruke iz mračnih dubina,
jedini on zna kakva je Golgota.

Kad je nevolja nevoljnika stisla,
podiže pogled, još postoji nada.
Ima li ovo ikakvoga smisla?
Ljubimo bližnjeg – danas, odmah, sada!

Jedan je pastir što nam svima treba,
Dokle nam čežnja u daljine seže?
Budno nas motre i odozgo s neba,
Božja  je ljubav razapela mreže.

Mi smo na zemlji privremeni gosti.
Preko proroka stigle su nam vijesti,
a za grijehe iz naše prošlosti
na sudu ćemo svi se jednom sresti.

Sve nas vezuju nevidljive niti,
Nije nam svima ni sudbina ista,
pobjeda tvoja i moja će biti
s djetelinama od četiri lista.

Proučim pomno riječ Božju dragu,
odgovor tražim na pitanja mnoga.
Nada mi daje svakog dana snagu,
kad je najteže – uzdam se u Boga.

MILOST

Autor: Goran Martinovski

Gledam u prazninu;
stara mi se rana
otvara gorčinom
proživljenih dana.
 
I odjednom ćutih
– grom iz neba vedra –
Božja divna milost,
probode mi njedra!
 
I u trenu vidjeh
neviđene čari:
duša moja sjetna
čudesno se žari.
 
I sad kročim snažno okrepljen trenutkom,
sasvim predan Božjem neprolaznom sjaju!
O, je li moguće da sam blagoslovljen
živ u stvarnom, vječnom Božjem raju?
 
Stvarnost ili sanje?
Uvjeren sam sada:
Sigurna je uvijek Božja vječna nada!
 

DOLINA BLAGOSLOVA – Tal des Segens

Autor: Josip Trojko

Vukovar, Du Große Die da steht am festen Fels Im Tal des Segens hütest du deine Liebe Sei lebhaft und froh, erhöht am Fels.

Tal des Segens, bewahre Vukovar Tal des Segens, gib Heiligkeit Tal des Segens mit Lächeln und Liebe Umarme jeden, der in dich einkehrt

Stadt Vukovar, Du Verwundete, Stadt Vukovar, sei fröhlich und glücklich Stadt Vukovar im Tal des Segens Stadt Vukovar, an dir erfreuen wir uns Wir tragen dich im Herzen Stolz im wunderschönen Tal des Segens

Tal des Segens, bewahre Vukovar. Tal des Segens, gib Heiligkeit, Tal des Segens mit Lächeln und Liebe Umarme jeden, der in dich einkehrt.

———————————————-

Vukovar, du Mächtige Für dich starben Ehrenhafte Blut und Tränen flossen Und das Tal des Segens brachten. Vukovar, du Schöne In dir blieb wenig Freude. Vukovar, lass dich nicht treten. Im Tal des Segens sollen sich alle retten. Das Tal des Segens ist rein, Dort sehen wir Gottes Liebe Schein.

Gott, wir danken Dir für das Tal des Segens.

DOLINA BLAGOSLOVA ( 2)

Autor: Siniša Cmrk
 
Postoji samo jedan svijetom pravi plov,
to je onaj kojim budeš sasvim, sasvim nov.
 
Postoji samo jedno ispunjeno mirom vrijeme,
to je ono kad se upreš Nebu, ostavljajući breme.
 
Postoji samo jedan vjetar koji s Neba puše,
to je Njegov vjetar koji čisti i bistri nam duše.
 
Postoji samo jedna prava od iskona težnja,
biti uvijek s Njim, to jedina je prava čežnja.
 
A, na Zemlji, svijetu prepunome lažnih snova,
želimo mi suzne hode zamijenit Dolinom Blagoslova.
 
Nije važno je su l’ noge moćne il prohodale tek,
niti da li još ne hode ili golem im je zemni vijek.
 
niti d l’ su naše snage u punom ljudskom sjaju,
već je važno da se kreću k Njemu i da stalno traju.
 
Važno je da vrata duše prime Milost sa visina,
Blagoslova to je savez, zajednička nam Dolina.

Pruži mi ruku

Autorica: Anica Gvozdić

 
Pruži mi ruku, Gospode moj,
I podigni brzo; jer ja sam pala.
Lutala bolna, odlutala tako,
Dalje nisam mogla, nazad nisam znala.
 
Ti si dobri Pastir a ja ovca tvoja,
Tražila sam hranu, neko bolje stado.
I načas zastala, dalje nisam mogla,
I tada sav teret bacila bih rado.
 
Al’ se potom sjetih tebe s teškim križem,
Izmučeno tvoje sveto tijelo visi;
Proboli su tebi i ruke i noge,
Sve si dozvolio –  a kriv bio nisi.
 
O kako bih rado do nogu ti pala
I sa svojim križem nastavila dalje;
O pruži mi svoju probodenu ruku,
I pokaži brzo gdje me Gospod šalje.
 
I vodi me svojom probodenom rukom
I daji mi snagu da bijem svoj boj.
Opraštaj, pomagaj dubinom te molim

I vapim i vičem: “Ti si Gospod moj!”